Стална археолошка поставка
Тип
Археологија
Аутор изложбе
кустос Предраг Пејић
Опис
Музејски експонати изложени у витринама одсликавају причу о развоју људског друштва од времена почетка примене земљорадње и припитомљавања домаћих животиња. Најстарије насеље откривено у Понишиваљу припада Страчевачкој култури из средњег неолита (5500 до 4900 пре н. е.). На локалитету Горње поље у Црноклишту становници овог насеља користили су јелење рогове као мотике за обраду земље, животињске зубе и кости за шило, а камене секире обрађиване су само са предње стране.
Најстарије насеље откривено у Понишиваљу припада Страчевачкој култури из средњег неолита (5500 до 4900 пре н. е.). На локалитету Горње поље у Црноклишту становници овог насеља користили су јелење рогове као мотике за обраду земље, животињске зубе и кости за шило, а камене секире обрађиване су само са предње стране.
У завршној фази каменог доба, познате Вичанске културне групе (4900-3700 пре н.е.) документоване на Срећковцу код села Обреновца, Камене секире разноврсних облика глачане су са свих страна. Употребљиван је једноставан жрвањ равне правоугаоне површине. За ткање одеце коришцени су бројни керамички тегови. Појављују се и керамички жртвеници и божанства у виду фигурина.
Током енеолита – бакарног доба (3200 – 2000 пре н.е.) подручије града Пирота постаје средиште средњег и горњег Понишавља. То је пиротски град вишеслојни локалитет са преко четри метара дебљине археолошких слојева. Овде су заступљени налази фрагментованих посуда фигура Бубањ – Хум, Баденске и Коцофени културе, као и Костолачке културе из раног бронзаног доба (2000-1600 пре н.е.). Посебан налаз чини керамички аскос, посуда за сосеве нађена на Беговом мосту код Станичења.
Са краја бронзаног доба (1300-1000 пре н.е.) у Пироту је откривена запажена некропоља спаљених покојника Брњичке културне групе. Са ње потиче керамичка урма, ције је раме украшено пластично изведеним дојкама, а као прилог коришћена је и футуристички израђена кадионица-светиљка.
Из старијег гвозденог доба (1100-400 пре н.е.) издваја се налаз украшеног керамичког пехара опет са Горњег поља код Црноклишта.
О везама Пирота и околине са развијеном грчком културом говори Ковач из Враништа – бронзана коринтска статуета са релаза геометријског у архајски период (700-600 пре н.е.).
Доласком Римљана у наше крајеве стизе развијена цивилизација. Пирот се налази на западној граници римске провинције Тракије. Чак у Малој Лукањи на Старој планини током 3-4 века н.е. коришћене су стаклене чаше и коштана укосница са представом Венере.
У истом периоду поред представа представа званичне многобожачке религије на црквишту Маглич код Блата откривена је главна култна сцена из храма аутохтоног култа Трачког коњаника. Поред крупачког језера нађена је јединствена мермерна икона удвојеног Трачког коњаника.
Са временом Константина и његових наследника (прва половина четвртог века н.е.) започиње незаустављиво ширење хришћанства. У рано хришћанској базилици на јужној страни Сарлаха пронађена је керамичка светиљка украшена Христовим монограмима – знак којим је Константин побеђивао супарнике. Витрине из овог периода попуњене су пољопривредним алаткама, маем и умбом за штит као и налазима из суседне Ремесијане.
У периоду од 11 до 14 века н.е. Пирот је био смештен на јужној страни Сарлаха, а некропола се налазила на подручију Пиротског града и Пазара до улице Књаза Милоша. Из дела некрополе на Пиротском граду потичу налази прстења, наушница и наруквица које су носили касне сређне-вековни пироћанци. Издваја се напрсни крст од бронзаног лима. Пред Косовски бој подигнут је Пиротски град као и погранична тврђава кнеза Лазара. Кратак период њене хришћанске фазе документују налази гвоздених врхова стрела, бројне секире и фрагменти трпезних посуда богато украшени зграфито орнаментима.
Најстарије насеље откривено у Понишиваљу припада Страчевачкој култури из средњег неолита (5500 до 4900 пре н. е.). На локалитету Горње поље у Црноклишту становници овог насеља користили су јелење рогове као мотике за обраду земље, животињске зубе и кости за шило, а камене секире обрађиване су само са предње стране.
У завршној фази каменог доба, познате Вичанске културне групе (4900-3700 пре н.е.) документоване на Срећковцу код села Обреновца, Камене секире разноврсних облика глачане су са свих страна. Употребљиван је једноставан жрвањ равне правоугаоне површине. За ткање одеце коришцени су бројни керамички тегови. Појављују се и керамички жртвеници и божанства у виду фигурина.
Током енеолита – бакарног доба (3200 – 2000 пре н.е.) подручије града Пирота постаје средиште средњег и горњег Понишавља. То је пиротски град вишеслојни локалитет са преко четри метара дебљине археолошких слојева. Овде су заступљени налази фрагментованих посуда фигура Бубањ – Хум, Баденске и Коцофени културе, као и Костолачке културе из раног бронзаног доба (2000-1600 пре н.е.). Посебан налаз чини керамички аскос, посуда за сосеве нађена на Беговом мосту код Станичења.
Са краја бронзаног доба (1300-1000 пре н.е.) у Пироту је откривена запажена некропоља спаљених покојника Брњичке културне групе. Са ње потиче керамичка урма, ције је раме украшено пластично изведеним дојкама, а као прилог коришћена је и футуристички израђена кадионица-светиљка.
Из старијег гвозденог доба (1100-400 пре н.е.) издваја се налаз украшеног керамичког пехара опет са Горњег поља код Црноклишта.
О везама Пирота и околине са развијеном грчком културом говори Ковач из Враништа – бронзана коринтска статуета са релаза геометријског у архајски период (700-600 пре н.е.).
Доласком Римљана у наше крајеве стизе развијена цивилизација. Пирот се налази на западној граници римске провинције Тракије. Чак у Малој Лукањи на Старој планини током 3-4 века н.е. коришћене су стаклене чаше и коштана укосница са представом Венере.
У истом периоду поред представа представа званичне многобожачке религије на црквишту Маглич код Блата откривена је главна култна сцена из храма аутохтоног култа Трачког коњаника. Поред крупачког језера нађена је јединствена мермерна икона удвојеног Трачког коњаника.
Са временом Константина и његових наследника (прва половина четвртог века н.е.) започиње незаустављиво ширење хришћанства. У рано хришћанској базилици на јужној страни Сарлаха пронађена је керамичка светиљка украшена Христовим монограмима – знак којим је Константин побеђивао супарнике. Витрине из овог периода попуњене су пољопривредним алаткама, маем и умбом за штит као и налазима из суседне Ремесијане.
У периоду од 11 до 14 века н.е. Пирот је био смештен на јужној страни Сарлаха, а некропола се налазила на подручију Пиротског града и Пазара до улице Књаза Милоша. Из дела некрополе на Пиротском граду потичу налази прстења, наушница и наруквица које су носили касне сређне-вековни пироћанци. Издваја се напрсни крст од бронзаног лима. Пред Косовски бој подигнут је Пиротски град као и погранична тврђава кнеза Лазара. Кратак период њене хришћанске фазе документују налази гвоздених врхова стрела, бројне секире и фрагменти трпезних посуда богато украшени зграфито орнаментима.
Датум почетка
25/11/2025
Галерија
